Koji su benefiti investiranja u nekretnine? Da li se isplati investiranje takvu vrstu imovine i da li je rizik znatno niži nego u ostalim vidovima ulaganja?
Ovo su samo jedna od mnogih pitanja vezana za nekretnine i za njihovu isplativost. Većina ljudi koji ulažu u nekretnine prema takvim vidovima transakcija imaju pozitivna očekivanja nadajući se ako ne bar većoj dobiti , onda definitivno manjem riziku nego kod drugih oblika ulaganja.
Na našim prostorima vlada opšte mišljenje kako su nekretnine najbolja investicija i samim time jedno od najsigurnijih ulaganja. Imati zemlju u posedu ili neku drugu nekretninu znači biti bogat.
Transakcije na tržištu nekretnina su različite i zahtevaju određeni minimum znanja za učesnike- građane. Smisao investiranja u nekretnine ima psihološku i fizičku sigurnost za imaoca nekretnine. O kupovini prvog stana je ono o čemu sanjaju mladi bračni parovi. Neko ko već poseduje stan, razmišlja o kupovini možda neke vikendice za svoje lične potrebe. Ili možda kupovina lokala ili nekog poslovnog prostora za poslovne potrebe ili ostvarenje sna o početku sopstvenog biznisa. Međutim, postoje i ljudi sa viškom kapitala koji su orijentisani na kupovinu nekretnina i njihovu preprodaju kako bi obrnuli svoj kapital.
Svi koji su u mogućnosti investirati u nekretnine, pre donošenja odluke o kupovini bi morali voditi računa o nizu veoma važnih kriterijuma koji će dalje odrediti uspešnost njihove investicije i poslovne ideje – pre svega objektivna procena sopstvenih finansijskih mogućnosti, detaljna analiza i provera vlasničke dokumentacije kao i projektne dokumentacije ukoliko postoji. Posebno bi trebalo obratiti pažnju na informacije o kretanju cena na tržištu, podobnost i poželjnosti lokacije kao i razvijenosti infrastrukture. Sve navedeno bi trebalo biti polazna osnova i temelj osnove kod ulaganja u nekretnine.
Na pitanje, kolika je tržišna vrednost neke nekretnine, često jednako razmišljaju i kupci i prodavci i investitori, kao i svi oni koji učestvuju u mreži kupoprodaje nekretnina – procenitelji vrednosti nepokretnosti, agenti za nekretnine, bankarski sektor, javni beležnici. Iako vrednost zemljišta – parcele, cena građenja, starost i održavanje objekta, a posebno se stavlja akcenat na kvalitet gradnje imaju veliku važnost za procenu tržišne vrednosti, ipak ne moraju biti presudni. Vrednost nekretnine na tržištu prema pravilu određuju lokacijski, urbanistički i drugi detalji. Da biste imali što objektivnije mišljenje o tržišnoj vrednosti nepokretnosti najbolje je da angažujete iskusne procenitelje nepokretnosti.
Kod kupovine nekretnine najvažnije je uporediti katastarsko stanje u dokumentaciji sa situacijom na samom terenu. Provera vlasničkog lista može se izvršiti u katastru, ali i na Internetu. Listovi nepokretnosti su javni i kao takvi dostupni na internetu upisom katastarske parcele pojedine nekretnine. Vlasnički list sadrži informacije, sve od karakteristika nekretnine, od opisa do površine, identitet vlasnika kao i informacije da li je određena nekretnina pod hipotekom. Uz sve gore navedeno korisno je proveriti i sledeće: da li je zgrada građena kreditom banke, da li je zemljište pod hipotekom, koje je godine građevina izgrađena, ima li objekat građevinsku i upotrebnu dozvolu, da li je izvršeno etažiranje i da li je objekat deo katastarskog plana – da li je ucrtan na kopiji plana. Deo tih podataka može se proveriti putem državnih institucija. Nakon provere navedenih podataka možete bezbrižno sklopiti kupoprodajni ugovor.
Ugovor o kupoprodaji nekretnine sklapa se u pisanom obliku. Kada je ugovor zaključen, da bi kupac mogao u katastru uknjižiti pravo vlasništva na svoje ime, ugovor mora overiti javni beležnik – notar.