Došli su mi rođaci iz Poljske i između ostalog doneli votku Žubrovku, najpoznatiju votku Poljske. Poznata je po tome, što se pravi od trave koju pasu bizon, i ali i po tome što ima svoju istoriju koja datira od 16 veka. Čak se jedna grančica nalazi u flaši i prepoznatljiva je po tome u svim delovima Evrope, ali i sveta.
Razmišljam, koliko je ideja važna? Šta je, zapravo, presudno da nešto bude brend, prepoznatljiv nadaleko? Coca-cola, Milka, Nestle, Nivea… Svesu to opšte poznati brendovi ili srpski rečeno žigovi. Žig je pravno zaštićen znak, koji određenu robu ili usluge odvaja od sličnih ili istovrsnih roba i usluga u prometu. Malo je poznato da je prva primena žiga bila kod kauboja, koji su žigosali svoje krave kako bi ih razlikovali u preriji.
U Srbiji već dugo postoji svest o značaju prava intelektualne svojine i pitanja zaštite žigom. Naime, prva institucija u Srbiji koja se time bavila osnovana je još davne 1920 godine i prvi znak koji je zašićen bio je dečiji sapun sa slikom bebe koja se kupa u drvenom koritancetu. Svi smo se bar jednom susreli sa tom sličicom. Na stranu, što delimično budi i određene emocije, kada se setite detinjstva. Kao što i prva pomisao na najlepše želje nisu topli pozdravi, već domaća čokolada. Brendiranje nekog proizvoda je od izuzetnog značaja, međutim u Srbiji se ta svest razvija sporo. Za neke proizvode, koji bi bili brend sami po sebi, dovoljno je ući u postupak zaštite, platiti taksu i po priznanju, takse za održavanje. S druge strane, ukoliko se upuštate u potpuno novu avanturu, pretpostavljam da bi to bio čitav marketinški poduhvat uz obaveznu pravom regulisanu zaštitu. Uostalom, prava industrijske svojine osim zaštite žigom, čine i druge vidove zaštite intelektualne svojine: dizajn, patent, mali patent, sertifikat o dodatnoj zaštiti, ali i oznaku geografskog porekla kao i korisnika oznake geografskog porekla. Dakle, oko jedne one votke čitav tim bi mogao da se zabavlja. Esencija je zapravo samo piće, tehnologija i metod proizvodnje, zatim bi se neko morao pozabaviti dizajnom flaše u kojoj bi to piće bilo distribuirano, onda imenom i grafičkim rešenjem i na kraju oznakom geografskog porekla, ukoliko ta bizonska trava samo u tom delu sveta raste. Pretpostavljam, da je ideja da se krajnji potrošač oseća počastvovanim što pije baš to piće, jer može da se osloni na činjenicu da pod tim imenom neće biti prodato ništa što ne podrazumeva ta tačno određena svojstva i kvalitet.
Kvalitet je ono što odvaja od drugih. Ne mora uvek biti žigosan, ali je preporučljivo da bi bio lakše prepoznatljiv. Jer, kada sam u dilemi biram ono što poznajem ili tragam za nekom preporukom. Većina će se odlučiti za robu sa imenom. Na primer, kupiće pre sir domaćeg poznatog proizvođača od recimo tetka Marinog sira, iako se zna da ga je pravila od čistog domaćeg mleka, po domaćoj recepturi koja se prenosila sa kolena na koleno u perfektno čistoj kuhinji…
Dakle, ukoliko želite da vas prepoznaju, zaštitite se i negujte kvalitet!
