Stambene zgrade cine 75% svih zgrada u Srbiji i kao takve predstavljaju najveci potencijal uštede energije. Uvodenju centralnog registra CREP, prethodilo je vršenje kategorizacije stambenih zgrada i obučavanje eksperata u oblasti energetske efikasnosti.
Svi novi objekti, koji se rekonstruišu ili saniraju, prema zakonu o izgradnji moraju da imaju energetski pasoš u kome se nalaze svi podaci o energetskim svojstvima zgrade, za razliku od starijih objekata koji su gradeni sedamdesetih i osamdesetih godina i koje odlikuje prevelika potrošnja energije, bilo zbog nepostojanja ili loše termoizolacije, bilo zbog dotrajalih vrata i prozora itd. Neke od osnovnih mera koje štede energiju i do 75% su stavljanje savremene termoizolacije na slojeve zidova, zatim termoizolacija krova i meduspratnih konstrukcija, zamena prozora, vrata itd.
Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada utvrduje se da se toplotna svojstva izracunavaju za stambene zgrade sa jednim ili više stanova , upravne i poslovne zgrade, zgrade namenjene obrazovanje u kulturu , zatim zgrade zdravstva, turizma I ugostiteljstva, sporta I rekreacije , trgovački uslužni objekti I ostali objekti koji koriste energiju.
Prvi put do potrebe za racionalnim korišcenjem se dolazi 1973.godine tokom naftne krize, nakon čega su vlade mnogih zemalja donele strožije propise o smanjenju potrošnje energije. Danas se racionalna potrošnja energije nameće kao prioritet s obzirom na potrošnju I način života. Vrlo je važno ne posmatrati energetsku efikasnost kao uštedu jer sama ušteda podrazumeva odricanje nečega, a energetska efikasnost ne sme da narušava uslove života. Analiza I studije u Srbije su pokazale da u toplotne svrhe (grejanje, klimatizacija itd.) kod nas odlazi cak 50% ukupnih potreba za energijom. Najveci deo se pri tome koristi za grejanje , čija potrošnja najviše zavisi od samog gradevinskog objekta, njegovih termičkih osobina tj materijala zidova, vrste prozora , fasade zgrade itd. Brojna istraživanja I pilot projekti u svetu su pokazali da je poboljšanje energetske efikasnosti u zgradarstvu jedna od tehnološki najmanje zahtevnih I najisplativijih metoda za smanjenje emisije gasova staklene baste. Kolicina smanjenja emisija CO2 zavisi od dinamike I obima vršenja rekonstrukcije objekata.
Kod gradnje nove zgrade važno je vec u fazi idejnog projektovanja u saradnji sa projektantom predvideti sve što je potrebno za dobijanje kvalitetne I optimalno energetski efikasne zgrade. Zato je potrebno analizirati lokaciju, orijentaciju I oblik objekata , primeniti visok nivo termoizolacije celog spoljnog omotaca , iskoristiti termicke dobitke od sunca kao I koristiti energetski efikasan system grejanja, hladenja I ventilacije I kombinovati gas a obnovljivim izvorima energije.
Postoji samo jedan tip licence za ovlašcenog inženjera za energetsku efikasnost zgrada. Inženjer je ovlašcen da: sprovodi energetske preglede, izraduje elaborate energetske efikasnosti i učestvuje u izradi energetskih pasoša za zgrade. Inženjerska komora Srbije vodi registar odgovornih inženjera. Energetski pasoš izdaje se nakon obavljanja energetskog pregleda i okoncanja finalnog ocenjivanja ispunjenja zahteva vezanih za energetska svojstva zgrade.
Proces energetske sertifikacije novih zgrada je nešto jednostavniji u odnosu na energetsku sertifikaciju postojecih zgrada. Tu se razlikuju dva slucaja: 1. Na zgradi se ne izvode radovi – izdaje se energetski pasoš zgrade za postojece stanje na osnovu izveštaja o energetskom pregledu; 2. Na zgradi se izvode radovi (rekonstrukcija, dogradnja, energetska sanacija) – energetski pasoš se izdaje po završetku radova za unapredeno stanje, ali se pre intervencije izraduje izveštaj o energetskom pregledu zgrade (za postojece stanje). U prvom slucaju potrebno je da se vlasnik i/ili investitor obrati ovlašcenoj organizaciji
za izdavanje energetskih pasoša. U ponudi koju dostavlja investitoru ovlašcena organizacija obuhvata sve aktivnosti u procesu energetske sertifikacije (pregled postojece dokumentacije, izlazak na teren, razgovor sa kljucnim osobama, izradu izveštaja o energetskom pregledu zgrade i izradu energetskog pasoša). U slucaju nedostatka dokumentacije o zgradi, ovlašcena organizacija može ugovoriti izradu projekta izvedenog stanja i/ili potrebna merenja na objektu