Do krova nad glavom teško se dolazi ne samo zbog visokih kamata, već i zato što svaka promena kursa valuta postaje rizična.
Stambeni zajmovi kod nas su „teški” za otplatu ne samo zbog niskog standarda, rasta kursa zbog čega devizni rizik postaje za klijenta još veći, već i zbog cene ovih kredita koja je znatno viša nego u drugim zemljama. U jednom istraživanju časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) Ekonomskog instituta navodi se da kamata na novoodobrene stambene zajmove u proseku iznosi 4,77 odsto i da je znatno iznad proseka kamate na ovu vrstu kredita u evrozoni koja iznosi 2,09 odsto. Razlozi za ovako visoku kamatu su nedostatak izvora za dugoročno finansiranje, mrtvo tržište nekretnina i visok nivo poslovnog rizika. U ovoj oblasti postoji tržišni rizik zbog ročne neusklađenosti izvora sredstava i perioda otplate, kao i prelivanje valutnog rizika u kreditni rizik zbog toga što su zarade korisnika kredita u dinarima bez usklađivanja sa promenom kursa.
Bankari najavljuju da se i kod ovih zajmova očekuje pad kamata, ali…
Dejan Vučinić, izvršni direktor Sosijete ženeral banke, podseća da su kamate na stambene kredite niže od onih koje su važile pre nekoliko godina. To i nije iznenađenje ako imamo u vidu da je vrednost euribora 2008. godine dostizala i nivo od preko pet odsto, a da je danas na nivou jedne desetine procenta. Kretanje kamata na kredite indeksirane u evrima, po njemu, zavisiće, kao i do sada, od nekoliko faktora, koji uključuju i rizik zemlje, troškove rezervisanja, tržišna kretanja, rizik poslovanja i kreditne sposobnosti klijenata. U ovom trenutku, kamatna stopa na stambene kredite u Sosijete ženeral banci kreće se u rasponu 4,25 do 4,65 odsto, plus šestomesečni euribor.
Mirjana Đorđević, direktorka Odeljenja za razvoj proizvoda u Sberbanci, pojašnjava da prosečna kamata na stambene kredite zavisi prevashodno od cene izvora finansiranja kao i troškova rizika koje svaka poslovna banka mora da ukalkuliše u finalnu cenu koštanja ovog kredita.
– Za stambene kredite potrebni su „jači” instrumenti obezbeđenja što čini da rizik ove vrste kredita bude niži u odnosu na neobezbeđene kredite, međutim cena izvora finansiranja na duže rokove je viša od one na kraće rokove, što je osnovni razlog više cene. Na relativno visoke kamatne stope na stambene kredite ima uticaj i situacija na tržištu. Tražnja je u opadanju, kako zbog nesigurnosti građana po pitanju zaposlenja, jer zaduženje na dugi rok nosi značajan rizik kojeg su klijenti svesni, ali i visoke cene kvadratnog metra – kaže Đorđevićeva. U ovoj banci kamata na stambene kredite je 5,8 odsto, plus tromesečni euribor što, uz troškove, efektivnu kamatu „zida” na čak 7,44 odsto.
Maria Konstantinu, direktor u Vojvođanskoj banci, kaže da je na bankarskom tržištu evidentan pad kamatnih stopa na kredite uopšte, pa i na stambene. Ova banka je prošle godine snizila kamatne stope na stambene kredite pa ona iznosi 4,65 odsto, plus šestomesečni euribor.
Jelena Ivanović, direktor Odeljenja za kreditiranje građana u Komercijalnoj banci, objašnjava da nominalna kamatna stopa po kojoj se obračunava kamata na kredit zavisi od cene izvora sredstava na finansijskom tržištu. Pored marže koja se uračunava u kamatnu stopu, računaju se i rizik potencijalne nenaplativosti potraživanja, ali i valutni rizik. Imajući u vidu sve to trenutne okolnosti na finansijskom tržištu ne ostavljaju previše prostora za mogućnost sniženja kamatnih stopa za stambene kredite.
– U regionu se ugovaraju i više kamatne stope, pa tako u Hrvatskoj prosečna kamatna stopa za stambene kredite indeksirane u evrima iznosi oko 5,75 odsto na godišnjem nivou. Kamata u Komercijalnoj banci za stambene kredite indeksirane u evrima i osigurane kod Nacionalne korporacije iznosi 4,65, plus šestomesečni euribor koji je krajem marta iznosio 0,088 odsto što u ukupnom zbiru čini i 4,74 odsto – navodi Ivanovićeva.
